Žena hrvatskog fudbalera: Za pomoć sam prvo zvala srpske fudbalere, pa naše
Životni stil uspešnih fudbalera deluje tako glamoruzno "nama ostalim smrtnicima", pa nije ni čudo što bukvalno svaki njihov potez ili pojava na nekom događaju izazivaju ogromnu pažnju i marketinšku priliku.
Vrlo često se zaboravlja koliko su zaista ti ljudi žrtvovali da bi ostvarili svoje karijere, a na posledice specifičnog života često fudbaleri nisu spremni tokom svojih karijera, a pogotovo posle.
Poseban je izazov naći pravog prijatelja i bračnog partnera, dok vas okružuju ljudi koji imaju određen sebičan interes da se nađu u vašem društvu. O tome je vrlo otvoreno govorila Sanja Agić, supruga bivšeg hrvatskog reprezentativca Jasmina Agića, istakavši da se fudbaleri ne mogu tek tako izolovati od lošeg okruženja, ili kako je sama rekla, ološa.
- To je neminovno. Činjenica je da se oko bogatih ljudi okupljaju ulizice, i možda sam se ružno izrazila kad sam rekla "ološ". Eto, nažalost, to mislim - počela je Agić razgovor za Telegraf.
Njen otac je Srećko Juričić, sportski direktor Rijeke i nekadašnji fudbaler i trener, udala se za Agića 1999. godine, a jedan od sinova planira da gradi karijeru u istom sportu. Sanja je inače profesionalna šminkerka, ali je od rođenja predodređena da bude u fudbalu.
- Teško oni igrači mogu da promene šta čini fudbal. Njihov život stalna putovanja po svetu. Kada prijatelji slave rođendane, venčanja, idu na godišnje odmore... fudbaleri tada nisu slobodni. Oni su slobodni kad normalan čovek nije. Od malena već ne stvaraju kvalitetna prijateljstva i odnose, i rekla bih čak da mnogo zavisi kakvu će ženu upoznati. Naravno, izuzeci postoji, ali igrači su u većini slučajeva površni, jer od malena im tepaju svi, uluzuju im se i dižu u nebesa, od menadžera pa nadalje. Nisu naučeni na neki kvalitetniji odnos. Ako od malena ne nađu nekog pravog prijatelja, nemaju s kim posle da se opuste - tvrdi Agić.
Govoreći o temi životnog stila fudbalera na nedavno završenom "Football Festu", Agić je iznela stav da fudbaleri ne znaju šta će sa sobom kada završe igračke karijere.
- Otac mi je bio fudbaler i trener, sad je sportski direktor Rijeke. Od kako sam se rodila, ja za drugačiji život ne znam, sve mi je to bilo prirodno. Nikad se nisam čudila "šta, ne smeš da imaš seks pre utakmice?" Videla sam jako lepe strane tog sporta i zanimanja, ali budimo realni - sa 30 godina se to završava. Ronaldo je jedan, a milioni njih se bave fudbalom. Na kraju krajeva: budeš prazan, ne znaš šta ćeš, nemaš vremena da završiš nešto kvalitetno niti znaš šta te zanima, jer te u trenutku interesovao samo fudbal. Sve to može da donese i ružne stvari u životu, a ni dan-danas ne znam da li to svom sinu želim. Volela bih da ga pripremim na neke negativne stvari.
Na kraju nas je interesovalo kakav je utisak stekla o srpskim fudbalerima koje je imala priliku da upozna.
- Još davno sam upoznala Piksija, reprezentacija je tada bila na pripremama u Opatiji. Dosta sam njih tad upoznala, ali površno, nismo proveli mnogo vremena zajedno. Ali na primer, suprug je igrao dve godine u Koreji, i tamo smo upoznali igrača iz Srbije i jednog iz Crne Gore. To su divni ljudi sa kojima smo i dalje u kontaktu, i mogu čak reći da im je u mentalitetu da su predivni domaćini, i da sam, šta god da mi je trebalo u Koreji, pre njih pozvala nego Hrvate. Oni su mi pre pomogli, što je možda ružno reći, ali valjda smo mi malo zatvoreniji narod nego u Srbiji. Imam stvarno lepo iskustva - rekla je vrlo iskrena Sanja Agić.
Draga moja @millymilicab od kad smo se zadnji put vidjele i zatrudnila i rodila i evo je opet ista ko i uvijek, lijepa #friendship #friends #love #zagreb A photo posted by Sanja Agic (@sanjaagic) on
(B.M.)
Video: Nemci zapevali na treningu Štutgarta, zvezdini mališani im odmah odgovorili
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Putin R.S
Verujem da i kod vas ima takvih fudbalera kao kod nas i da su gostoprimljivi i jako prijatni, ali mislim da je velika razlika izmedju nasih i vasih je sto kod nas nema tolikog pritiska javnosti kao kod vas. Kod vas je u narodu tabu tema da se Hrvati prijatelje sa Srbima sto kod nas to nije slucaj. Kod nas je sve transparentno dok kod vas to nije slucaj. Nasi sportisti cesto govore kako su u dobrim odnosima sa vasim, sto ipak sa druge strane postoji neki strah da Hrvati to javno kazu. To je razlika izmedju nasih i vasih sportista i uopste naroda u celini. Kod vas se ceni Hrvat samo ako se mrzi Srbin sto kod nas nije tako. Mi nasu decu ne ucimo po skolama da su Hrvati ubice, olosi, varvari, kriminalci, sto je kod vas to uobicajno. Sto vise mrzis Srbe to si veci Hrvat. U tome ce se uvek praviti razlika sto je po meni idiotizam prve klase.
Podelite komentar
Donat
Dobri ljudi ne gledaju na veru, naciju, materijalizam...Bogu hvala da ih još uvek ima.
Podelite komentar
Jugo nostalgicar
Pozdrav svima koji dele Vase misljenje o postenim lhudima,ma koje vere I nacije bilu
Podelite komentar