Zvezdin šuter Branko Lazić: Ne opterećuje nas 0-14 protiv Partizana

Finale domaćeg košarkaškog šampionata počinje sutra, a košarkaši Crvene zvezde imaju novu priliku da prekinu hegemoniju večitog rivala koja u Srbiji traje već deset godina. Prva utakmica serije koja se igra na tri dobijene na programu je u "Pioniru" od 20 sati.

Branko Lazić, šuter crveno-belih, dugo nije mogao "da ubode ništa", ali ga trener Svetislav Pešić nije "zakucao" za klupu. Naprotiv, forsirao ga je, da bi Lazić "nišan" namestio u majstorici protiv Kragujevčana. U razgovoru za Telegraf.rs Lazić priznaje da mu je "samopouzdanje u jednom momentu bilo poljuljano"...

- Nikome nije drago kada vidi da ne radi dobro ono za šta je plaćen. Tako je i meni bilo. Posle nekoliko loše odigranih utakmica, u Kragujevcu sam konačno proradio i ja. Iskren da budem, samopouzdanje počne da se ljulja kada promašuješ... Srećom pa me je trener Pešić tolerisao. Sada je sve dobro, a činjenica da igramo u finalu dovoljna je da o samopouzdanju ne pričamo više.

Da li se "ljulja" i dalje...

- Ne, naravno. Presrećni smo i nemamo ni jedan jedini razlog da strepimo ili da se plašimo Partizana.

Ali, trenutni skor je zastrašujuć - na poslednjih 14 mečeva, Partizan je pobedio 14 puta!

- Nemamo taj problem i ne opterećujemo se. To je činjenica i statistički podatak, a pošto igramo finale, mislim da smo shvatili da je ispred nas potpuno novo takmičenje. Finale Superlige tako shvatamo. Sve je otvoreno.

Vaše samopouzdanje očigledno nije sporno, a da li je tako i u svlačionici Crvene zvzede?

- Da. Spremni smo jer smo se nadali finalu lige. Atmosfera je ekstra. Videćete od utorka...

Kako protiv Partizanovog sistema?

- Košarka nije teška igra. Na nama je da odigramo maksimalno koncentrisano i da na parketu demonstriramo ono što od nas trener traži. Nekada to nije leko iz prostog razloga što i protivnik pokušava da sprovede svoje zamisli. Protiv Partizana... Što jednostavnije, sa tvrdom i jakom odbranom. Ona je ključ. Iz nje ide i brz napad. Naravno, skok je veoma važan.

(D. Ješić)