Šta se dešava u mozgu fudbalera kad promašuju penale

Šutiranje penala na velikom takmičenju može se pretvoriti u noćnu moru za svakog igrača. U tim trenucima, znamo dobro, čak i oni najbolji, najveći majstori ove igre, vrhunski tehničari popuste pod pritiskom i nešto što se naziva najjednostavnijom načinom da se postigne gol, odjednom se pretvara u najteži mogući zadatak. 

Preporučujemo

Koliko smo samo puta bili svedoci promašaja velikih igrača u penal seriji na najvećim takmičenjima (prva asocijacija Roberto Bađo, zar ne?). EURO u Francuskoj nije izuzetak po tom pitanju. Videli smo promašaje Kristijana Ronalda (protiv Austrije), Aleksandra Dragovića (protiv Islanda), Jakuba Blašikovskog (protiv Portugala), Granita Džake (protiv Poljske)... Ili Mesijev na Kopa Amerika.

>>> Portugalija je u polufinalu: Kvarežma i Rui Patrisio junaci penal serije, Ronaldo će i dalje sanjati onaj promašaj (FOTO)

Sajt iflscience.com se ozbiljno pozabavio ovom tematikom i pokušao da objasni šta se dešava u glavi svakog penaldžije i kako teku procesi u mozgu od trenutka kada prilazi golu i stavlja loptu na "kreč".

Autori teksta polaze od pretpostavke da igrači prave takozvanu "ironičnu grešku", tojest opterećeni time da ne promaše penal, oni aktiviraju podsvesne procese u mozgu zbog kojih u velikom broju slučajeva i promašuju jedanaesterce.

Foto: Guliver/Mike Stobe/Getty Images

A zbog čega tačno dolazi do takve greške?

Kada mozak teži tome da natera telo da se ponaša na tačno određen način, oslanja se na dva procesa - operativni i nadzorni.

Operativni proces je odgovoran da identifikuje sve korake koji nam omogućuju da ostvarimo željeni cilj. Konkretno, kod izvođenja penala, to podrazumeva uobičajeni zalet nekoliko koraka, razmišljanje o mestu gde ćete šutnuti loptu, zalet, postavljanje stajne noge u pravilan položaj kraj lopte, i šut. Jednostavno, zar ne?

>>> Poslednji Mesijev šut za Argentinu bio mu je najgori u karijeri! (VIDEO)

U isto vreme, nadzorni proces je uključen podsvesno. Funkcioniše kao radar u potrazi za informacijama o tome šta bi moglo da krene naopako, u ovom slučaju da se pogodi stativa. Kada utvrdi taj rizik, o tome obaveštava operativni proces da se više potrudi u potrazi za informacijom koja će omogućiti da stvari nastave da teku po planu, tako da i dalje penal bude uspešno izveden.

Oba procesa funkcionišu pod jednim kontrolnim sistemom i rade zajedno kao deo iste umrežene sprege.

Ovaj sistem obično radi veoma dobro i snabdeva nas kvalitetnom mentalnom kontrolom da radimo ono što naumimo. To u praksi znači da igrač koji izvodi penal cilja donji levi ugao, zaleće se, šutira loptu i pogađa sa velikom preciznošću tamo gde je želeo. Ovakva jednostavnost penala, razumljivo, može da se primeni samo u uslovima treninga.

Foto: AP/Tanjug

Ali, šta se dešava u glavi kada treba izvesti jedanaesterac na velikom takmičenju poput Evropskog prvenstva?

U okolnostima pojačanog pritiska, kada je igrač na granici "večne slave i bolnog poraza i eliminacije", prostor potreban u mozgu za funkcionisanje operativnog procesa biće umanjen pod uticajem pritiska. Kada se to desi, operativni proces (znam šta treba da uradim) i anksioznost (zabrinut sam) vode borbu za prevlast u ograničenom prostoru, i tako operativni proces postaje daleko manje efikasan i čini da igrač bude svestan kakav je krajnji ishod.

Sa druge strane, nadzorni proces ostaje nepogođen pritiskom koji stvara veliko takmičenje. To je zato što on funkcioniše na podsvesnom nivou, dakle nije mu potrebno da bude u kognitivnom prostoru. To znači da, kada je mozak pod pritiskom, nadzorni proces prevladava i šalje informacije o tome šta bi moglo da krene naopako prilikom penala, i što je još veći problem i ironija - šalje signale šta bi to moglo loše da krene u samoj svesti.

Drugim rečima, glavni mentalni prosec koji bi trebalo da pomogne igraču da ne promaši gol je i glavni razlog što će on upravo to i uraditi. Pokušavajući da izbegne grešku, mozak gotovo da se fokusira na to.

Foto: Tanjug/AP

Poslednja istraživanja (pomenutog sajta) su pokazala da oni više "neurotični" igrači imaju najviše šansi da podlegnu pritisku, ali se ipak ispostavilo da su najpodložniji oni igrači koji pri izvođenju penala pokušavaju da deluju nonšalantno ili "kul". Razlog za to je što su njihove "glave" preplavljene mislima poput "budi smiren" i "ne pokazuj da si pod pritiskom" koje limitiraju njihovo ponašanje.

REŠENJE PROBLEMA

Kako igrači da umanje pravljenje "ironičnih grešaka"?

Najprostiji način je da treniraju kontrolu uznemirenosti pod pritiskom, pomoću strategije opuštanja. Igrač može da koristi kontrolu disanja ili razne progresivne relaksacije mišića, što podrazumeva zatezanje određenih grupa mišića i držanja u tom stanju nekoliko sekundi. Mišići se tada progresivno vraćaju u svoje pređašnje stanje i igrač tada kao rezultat oseća manju napetost.

(Telegraf.rs)