DA, LJUBOMORNI SMO i nemojte da se lažemo

Sanjamo... EURO 2016. godine, kao Srbija se plasirala na veliko takmičenje i kao igra protiv Španije za prvo mesto u grupi D. Nemamo Matića i Kolarova, ili Matića i Ivanovića ili 4-5 standardnih reprezentativaca..

Preporučujemo

Mi znamo ishod tog meča, iako sanjamo. Izgubili smo glat 3:0. Znate kako bi posle išle stvari. Neki selektor koji bi bio na klupi "orlova" bi kukao nad sudbinom, dizao igrače u nebesa, jer su i bez važnih saboraca uspeli da odigraju tih 90 minuta. "Nije se moglo više", verovatno bi bio jedan od osnovnih komentara, koje bi i sami mediji u Srbiji prihvatili kao jedinu realnost.

Foto: fss.rs

POVRATAK U BUDUĆNOST

Onda vidimo kako to izgleda kod onih koji ne mare puno za to ko igra za nacionalni tim, već kako. Koji protiv sebe imaju dobar deo navijača, medije... Igraju i pobeđuju poznatije, ali ne i bolje od sebe.

Da, govorimo o Hrvatima.

Ako Srbin laže, Fejsbuk ne. Letimičan timeline pogled na statuse prijatelja šalje jasnu poruku. Ljubormorni smo na Hrvate. Ok, pojedinci su navijali za ove iz Splita da im uspe ideja sa prekidom meča, ali i oni danas skidaju kapu pred vatrenima. Ali, ljubomorni smo i to stoji. Na igru, na navijanje, na to što ih ima 15-20 hiljada gde god igraju, što ne moraju da se svađaju da li se peva himna ili ne, što...

Foto: Guliver/Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

U Srbiji i dalje važi mišljenje da hrvatski fudbaleri mnogo više vole svoju zemlju, od nekih drugih, na primer srpskih. Međutim, pre samo godinu dana, u toku kvalifikacione krize "vatrenih", pojedini mediji iz komšiluka su se često pitali gde je nestao taj duh borbe njihovih fudbalera za zastavu i grb. Ako ovako igraju sa "nestalim duhom" šta li bi tek uradili nesrećnim Špancima da imaju patriotizam generacije Ladića, Prosinečkog, Bobana...

Ponavljamo, za srpske ljubitelje fudbala je i ova danas generacija Hrvata koju predvode Modrić, Ćorluka, Srna (kojeg su ozbiljno terali iz reprezentacije odmah po završetku Mundijala) primer onih za koje bi većina U Beogradu, Novom Sadu, Čačku sutra potpisala da budu članovi "orlova" ako će da ginu i budu puni optimizma kao što su u hrvatskom dresu.

Bez preterivanja, Srbi bi ovih fudbalskih dana voleli da su Hrvati (Slobodna Dalmacija to tvrdi već nekoliko dana). Zato i nemojte da zamerite drugarima, kolegama, ako sve učstalije počnu da se dive na Fejsbuku, Tviteru... Modriću, Subašiću, Kaliniću i navijaju za njih do samog kraja Eura.

Foto: Guliver/Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Uostalom, da nam nije stalo do komšija, ne bi ni vest o tragediji Darija Srne tokom meča sa Češkom bila jedna od ubedljivo najčitanijih na našem portalu. Čitaoci su se potresli, slali poruke podrške kapitenu "vatrenih".

FUDBALSKI VREMEPLOV

Ko je nama kriv što od 2010. godine godine kada smo paradirali Južnom Afrikom i izigravali nešto veći faktor od čunja na treningu, ne znamo kako danas izgledaju velika takmičenja?

Što srpski novinari, izuzev kolege Aleksandra Gligorića iz Mocarta, na Mundijalu 2014. godine, ne znaju šta znači biti na modernoj fudbalskoj smotri fudbala i izveštavati uz pomoć Instagrama, Tvitera, reportaža i blogova, evo biće, najmanje osam godina.

Zato, za početak, hajde da naučimo kako se u 2016. godini onaj naš izlizani slogan "cela je nacija reprezentacija" praktikuje u realnosti u komšiluku i pred pored manjih mina u vidu pomenute šake huligana sa kojima i Hrvati imaju problema.

Da reprezentativci nauče da igraju reprezentativni fudbal, jer ga Hrvati igraju. I da poskidaju komšijske fore, jer u njima očigledno vidimo ono što bismo voleli da vidimo kod nas.

(S. M)