EKSKLUZIVNI INTERVJU, Sergej Bubka: Kosovo ne može na Olimpijske igre!

Atletika je "Kraljica sportova", a on je skoro dve decenije bio njen kralj. Definitvno najveći atletičar kojeg je Evropa imala u poslednjih tridesetak godina. Sergej Bubka je čovek koji je 35 puta pobedio prirodu i fiziku. Sa 35 svetskih rekorda u skoku s motkom je postao sinonim borbe u kojoj ljudsko telo može da pomeri granice. Njegovih preskočenih 6,14 u Sestrijereu 1994. godine je rekord koji izgleda kao nemoguća misija za današnje takmičare.

Karijera bez ijedne mrlje nastavljena je i posle odlaska u takmičarsku penziju. Sergej Bubka je danas predsednik Olimpijskog Komiteta Ukrajine i ugledan član Međunardonog Olimpijskog Komiteta. Gde god se pojavi u svetu, ljudi ga i dalje gledaju kao nadčoveka. I Srbija mu je odala priznanje, jer će atletski stadion u Smederevu nositi njegovo ime. U ekskluzivnom intrevjuu za "Telegraf" Bubka govori o važnosti atletike kao osnove za ostale sportove, njenoj ekspanziji u Srbiji, predstojećim Olimpijskim Igrama, fudbalu, tenisu, Novaku Đokoviću, Kosovu...

Danas je u Smederevu u društvu predsednika ASS-a Veselina Jevrosimovića položio kamen temeljac za izgradnju atletskog stadiona, na kojem će nadamo se stasavati neki srpski šampioni. Ukoliko Bubkino slavno ime prenese i delić pelcera, možda dođu dani kada će srpska atletika opet postati "Kraljica sportova" i zauzeti mesto kojoj joj i pripada.

- Veoma je važno da će Smederevo i Srbija imati još jedan stadion za atletiku. Takođe, za mene je velika stvar i zadovoljstvo što će stadion nositi moje ime. Važno je da ohrabrimo mlade ljude da krenu pravim putem u životu, da izaberu zdrav stil života i da se bave atletikom, koja je osnova za svaki drugi sport. Zato sam i došao u Srbiju i ovaj grad, jer mislilm da je važno da svojim imenom pomognem atletici. Nadam se da će na tom stadionu stasati atletski šampioni i da ću se jednog dana opet vratiti i zateći pune tribine atletskog stadiona u Smederevu.

  Atletika u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina nema tretman koji zaslužuje i kakav ima u ostatku sveta. Kako da joj vratimo sjaj?

- Važno je da u školama promovišete atletiku. Međunarodna Atletska Federacija ima važan program koji se zove "dečija atletika", gde promovišem atletiku na školskom nivou. Moram opet da istaknem da je bavljenje atletikom baza za sve druge sportove i da je neophodno da mladi ljudi makar na početku savladaju neke osnove atletike, ukoliko žele da se bave sportom. Kada Srbija bude imala još stadiona i bolju infrastrukturu i publika će biti više zainteresovana za atletiku. Mislim da je jedno od rešenja i organizovanje međunarodnih takmičenja. Publika će imati priliku da vidi atletske zvezde, a srpski takmičari će izvući maksimum i napredovati u takvoj konkurenciji - objašnjava Sergej Bubka.

  Savremeni sport jednostavno ne funkcioniše bez novca. Veliki sponzori u Srbiji još nemaju sluha za atletiku i ne prepoznaju njen značaj. Kako da se to promeni?

- Morate nastaviti sa jačom promocijom atletike i doći će i sponzori. Srbija mora da nastavi da ulaže u atletiku i njenu infrastrukturu da bi pokazala sponzorima svoje prave namere i siguran sam da bi se kasnije i neke velike kompanije priključile tom projektu. Znam da su fudbal ili košarka zanimljiviji za sponzorisanje, jer su intezivniji i igraju se svaka dva dana. Ali, ljudi moraju da razumeju da je atletika najpopularniji olimpijski sport i da je osnova ostalih sportova. To je realnost. Uostalom, šta je fudbal nego atletika sa loptom?

  Legendarni Ukrajinac smatra da bi pojava neke srpske atletske zvezde najviše doprinela ekspanziji ovog sporta i da bi mogla da napravi bum sličan tenisu. 

- Kada imate nekog heroja ili zvezdu, deca sanjaju da postanu kao on. Novak Đoković je dobar primer. Za mene je i dalje čast kada dobijam pisma podrške, a kamoli kada dobijem ovakvu čast, kao što sam dobio u Srbiji, da se stadion zove po meni! Srećan sam što će ljudi povezivati moje ime sa stadionom i srećan sam što će neke takve veze privući još više dece u Srbiji da treniraju atletiku.

  Rado ste se odazvali pozivu Atletskog Saveza Srbije. Kakvi su vaši odnosi sa ASS-om?

- Imamo odličnu saradnju i nadam se da će tako biti i u budućnosti. Predsednik Jevrosimović radi sjajan posao i primetan je ogorman napredak. Vidim da Srbija ima sve više atletskih objekata, sve je više talentovane dece koja treniraju atletiku, vidim da se zaista radi na popularizaciji "kraljice sportova". Znam da Srbija trenutno ima plejadu zaista talentovanih mladih atletičara poput Ivane Španović, Mihaila Dudaša i još nekih... Oni su još mladi i očekujem mnogo od njih u budućnosti. Srbiji nije bilo lako prethodnih dvadesetak godina. Ali, vidim da polako dolazite do daha, da se država gradi i da su teška vremena iza vas.

  Poput Ukrajine, i u Srbiji je na čelu Olimpijskog Komiteta jedna sportska legenda. Razmenjujete li iskustva sa Vladom Divcem?

- Baš pre par nedelja sam se sreo sa Vladom u Mokskvi. Susrećemo se na sastancima MOK-a i sjajno je za vas da imate tako veliko ime i tako snažnu ličnost na čelu Olimpijskog Komiteta. Ljudi bi trebalo da prate njegov put i da im on bude primer. Potrebno je da na čelnim funkcijama imate i ugledne sportiste i biznismene. Svaki od njih može da odigra važnu ulogu i da na pravi način bude u službi sporta. To je put za budućnost. Ljudi poput Divca poznaju sport od početka do vrha. Prošli su to. Takođe, važna je podrška i biznismena i njihovih kompanija.

  Kako gledate na napore Olimpijskog Komiteta takozvane države Kosovo da se njihovi sportisti nađu na Olimpijskim Igrama u Londonu i da li će MOK prekršiti pravila zbog jakog lobija Albanaca sa Kosova?

- Sport je toliko jak i popularan jer ima pravila koja se poštuju. Jedno od tih pravila je da niko ne može da bude učesnik Olimpijskih Igara dok ne postane punopravan član Ujedinjenih Nacija.

  Ali, neke svetske sportske federacije poput džudoa, stonog tenisa ili streličarstva su već priznale Kosovo iako ono nije priznato u UN-u.

- Ovo je delikatno pitanje i nisam baš kompetentan. Sve zavisi od pravilnika tih federacija. Svaka od njih ima posebne statute. To je pravno pitanje. Ali, to što su oni priznali Kosovo, nema veze sa učešćem na Olimpijskim Igrama. Mi smo svetska sportska krovna organizacija i mi ne kršimo pravila. Dok Kosovo ne bude primljeno u UN, neće biti moguće da se njihovi sportisti takmiče na Olimpijskim Igrama. Dakle, neće ih biti u Londonu! To je legalno i fer. Pravila se moraju poštovati.

Dok ste se vi takmičili, naša zemlja je bila poznata po uspesima u kolektivnim sportovima, ali u poslednje vreme smo uspešniji u individualnim sportovima, poput tenisa ili plivanja. Da li je to posledica finansijske krize i činjenice da je lakše finansirati individualne nego kolektivne sportove?

- Normalno je da je lakše finansirati jednog, nego 11 ili 25 sportista. Iako u kolektivnim sportovima stiže veća pomoć države, dok kod individualaca najveći teret finansiranja ide na leđa roditelja ili najbližeg okruženja. Znam da ste uvek bili sjajni u kolektivnim sportovima sa loptom i mislim da ste još uvek među najtalentovanijim u tim sportovima. Uopšteno, Srbi su jako talentovani za sport. Imate pobednički karakter, takmičarski duh i glad za pobedom.

  Vi ste završili karijeru, ali prezime Bubka je i dalje aktivno u profesionalnom sportu, jer je vaš sin među 200 najboljih tenisera sveta. Kako gledate na njegovu karijeru?

- Ja i supruga smo srećni zbog njegovog izbora i apsolutno ga podržavamo. Nikada ga nismo terali da se bavi sportom kojim bi mi hteli. Uvek smo stajali iza svake njegove odluke. Nadamo se da će još napredovati u tenisu, jer ima potencijala i talentovan je teniser. Postoji pritisak na njega zbog slavnog oca, ali on je ipak snažna ličnost i zna kako da se bori sa tim.

Njegova karijera znači i da vi morate da posvetite dosta pažnje gledanju tenisa. Pratiti li "beli sport"?

- I dok sam se bavio atletikom, tenis mi je bio među omiljenim sportovima. Volim da gledam mečeve Đokovića, Federera i Nadala. Napravili su zaista veliko rivalstvo i obeležeili jednu sportsku epohu. Đokovića poznajem, sjajan je momak, super karakter. Najbolji je mogući ambasador Srbije i vaša zemlja zaista može da bude ponosna na njega.

  Atletika je Bubkin prioritet, u tenisu uživa, ali fudbal je njegova velika strast. Ne krije da obožava najvažniju sporednu stvar na svetu?

- Naravno da gledam i uživam u fudbalu. Koji muškarac ga ne gleda? Živim u Donjecku i veliki sam navijač Šahtjora. Ukrajina i Donjeck mogu da budu ponosni na Šahtjor. Pre tri godine su napravili ogroman uspeh osvajanjem Lige Evrope, imaju sjajan tim, jedan od najmodernijih stadiona na svetu i naravno predsednika Ahmetova, bez koga to ništa ne bi bilo moguće. Važan deo Šahtjora u minulim godinama je bio i vaš fudbaler Igor Duljaj. Bio je jedan od popularnijih kod navijača. Veliki borac, nikada se nije predavao, navijači su znali to da cene.

  Koga danas najviše cenite u svetskoj atletici?

- Jelena Išinbajeva radi sjajan posao. Sjajna je atletičarka i sjajna sportistkinja. Ipak, Jusein Bolt je čovek koji daje posebnu dimenziju atletici. On je magnet za publiku! Neverovatan je lik i bez premca najveća sportska zvezda današnjice.

  U 48. godini Bubka i dalje izgleda kao da bi mogao da se takmiči. Poneka bora na čelu i proseda kosa su jedino šta ga odaje da je penzioner.

- Često putujem i imam sastanke, pa nemam mnogo vremena. Ali, kada god mi obaveze dozvole vežbam i treniram, jer mislim da bi poludeo kada se ne bi bavio fizičkom aktivnošću. Trčim, vežbam, vozim bicikl. Raspored mi je zgusnut, ali treniram minimum tri puta nedeljno. Sport je moj život. Fizička kondicija mi daje snagu da izdržim sve te obaveze - zaključuje šestotsturki svetski šampion Sergej Bubka.

(A. Gligorić)