Crnogorski košarkaš zbog NATO-a razbesneo narod! Odbojkašica mu odgovorila: Pamtiš li bombe?

Neverovatna priča dolazi iz Crne Gore, gde je politika uplela svoje prste u sport, pa je se poslednjih dana preko medija vodi pravi verbalni rat između sportista iz te zemlje, a glavni protagonisti su kapiten košarkaške reprezentacije Suad Šehović i odbojkašica Ksenija Ivanović.

Preporučujemo

Blog kapitena crnogorske košarkaške Suada Šehovića reprezentacije šokirala je čitavu javnost u regionu. Košarkaš Budućnosti je u svom autorskom tekstu, koji je pisao iz kampa reprezentacije pred put na Island, izneo stav da Crna Gora treba da bude pod okriljem NATO-a. Istakao je da je to najbolje za dobrobit svih stanovnika Crne Gore, i za budućnost njihove dece.

Šehović je inspiraciju za tekst dobio u tome što je jedan deo karijere proveo u Ukrajini, gde u kojoj je već duže vreme građanski rat. Sadašnji kapiten Budućnosti je sezonu 2011/12 proveo u Kijevu kao košarkaš Budiveljnika, a potom i za Himik,  i prisetio se perioda života u Ukrajini u svom blogu.

Foto: abaliga.com/KK Budućnost VOLI

- Život u Ukrajini iz nekog razloga, nije bio tako jednostavan i bezbrižan, kao kada sam tek došao u tu zemlju. U vazduhu i među ljudima, u medijima, pa čak i na sportskim terenima počeo je da se nazire strah od neizvesnosti, strah za bezbednost… I bio je opravdan. Sve je kulminiralo u novembru 2013. Kijev je postao poprište borbi i sukoba…

- U kontaktu sam sa prijateljima iz Ukrajine. Bolje je, ali nije lako… Kao neko ko je dugo vremena početkom dvehiljaditih proveo u Sarajevu, u ratom razrušenoj Bosni i Hercegovini, saživeo sam se sa tim ljudima i dobro znam kakve su posledice koje rat i nemiri ostave na državu, stanovništvo, ekonomiju, na život...

On je to povezao sa sadašnjim životom u Crnoj Gori, gde je nastavio košarkašku karijeru i dodao da jedino brine za budućnost svoje kćerke i da zato svi moraju biti jedinstveni kada je u pitanju stupanje u Severnoatlantski savez.

Foto: AP/Tanjug

-  Moja kćerka se rodila u Crnoj Gori. Jedino za šta danas brinem je njena bolja budućnost. Oko jedne stvari ne smemo imati dilemu, a to je da moramo svi zajedno graditi bolju budućnost za nas i našu decu. Uveren sam da Crna Gora mora zaigrati u timu jačih i najboljih, da bi i sama ostala najbolja, za tebe, za mene, za tvoje dete i za moje dete i za njihovu decu i decu njihove dece - napisao je Šehović, a potom i naveo šta je po njegovom mišljenju rešenje za to.

- Taj tim je, bez alternative, pod okriljem Severnoatlantskog saveza - zaključio je Šehović.

ŽESTOKE REAKCIJE NA TEKST

Šehovićev tekst izazvao je mnogo negativnih komentara u javnosti, a izazvao je i reakcije drugih sportista iz Crne Gore. Među prvima mu je odgovorila Ksenija Ivanović, odbojkaška reprezentativka ove zemlje. Ona mu je poručila da ljude treba da usmerava ka sportskim terenima, a ne ka vojnim savezima, kao što je to uradio u svom tekstu. Ona mu je uputila otvoreno pismo.

Foto: Facebook.com

U tekstu mu je navela da joj je listajući dnevnu štampu zapala za oko njegova slika pored NATO zastave, a posle pročitanog teksta mu je odgovorila, jer je, kao što je on imao loše iskustvo u Ukrajini, slično i ona doživela, i to u Crnoj Gori 1999. zbog bombi upravo tog NATO pakta, na čije učlanjenje poziva Crnogorce.

- Navodite da ste imali loše iskustvo u Ukrajini gde ste strahovali za vašu bezbednost zbog dešavanja u istočnom delu te zemlje, na udaljenosti od nekih 200 kilometara od Kijeva, pa je važno postaviti pitanje da li ste se osećali ugroženo kada je taj isti NATO na 30 kilometara od Vašeg Bijelog Polja sejao smrt, tu, u Murinu. - počela je svoj tekst Ksenija Ivanović, a potom navela i konkretne primere u kojma su od bombardovanja stradale nevine žrtve, među kojima je bio i njen deda.

Foto: Wikipedia/Shannon Collins

- Kažete da ste se 2013. godine vratili u Crnu Goru kako biste sklonili Vašu porodicu od bezbednosnih rizika u Ukrajini, pa se pitam, poštovani kapitenu, šta biste rekli roditeljima Olivere Maksimović i Julije Brudar, koje su roditelji isto tako sklonili sa Kosova u Murino računajući da NATO savez neće bombardovati tu varošicu.

- Ipak jesu, usred dana, neposredno nakon zavšene školske nastave, tokom pazarnog dana, u momentu kada se najviše ljudi nalazilo u okolini i na mostu koji je bio meta bombardovanja.

- Šta biste rekli mojim ujacima i mojoj majci, kojima je 30. aprila 1999. godine, u Murini, ubijen otac - pitala je odbojkaška reprezentativka.

NATO bombardovanje SRJ 1999. godine. Foto: S. Pikula

- Kao što vi, kako vidim, dobro pamtite lepote Kijeva, tako i ja pamtim lepotu Murine, starokamenog mosta i hotela pored mosta u kojem je radio moj deda, Mano, a ispred koga me je svakog raspusta dočekivao.

- Od svega navedenoga od 30. aprila 1999. više nema ni starog murinskog mosta, ni hotela, ni mog đeda, ni ostalih pet nevinih žrtava, a sve zasluge za to idu, kako Vi kažete „timu bez alternative, NATO-u“. Umjesto svega toga ostala je jedna spomen česma sa šest fotografija nevino stradalih, koja nas sjeća na taj dan.

Ona je zaključila da svaka medalja ima dve strane, a tako je i sa NATO paktom, o čijoj mračnoj strani Šehović nije pisao u tekstu. Tekst završava tako što ističe da bi ka profesionalni sportisti trebalo da propagiraju sport, zdrav život i fer igru, i tome da decu i mlade usmeravaju da biju bitke na sportskim terenima, a ne pod okriljem voljnih saveza.

(Telegraf.rs)