Real Madrid - Barselona 11:1! Priča o najkontroverznijem El Klasiku svih vremena! (VIDEO)

Preporučujemo

Dva najveća španska giganta imaju specifično rivalstvo, sa korenima u dalekoj prošlosti. Danas u njima igraju najbolji igrači na svetu za koje ne žale pare i imaju prepoznatljive fudbalske filozofije, kojima se divi ostatak sveta.

Crne godine jednog od najvećih derbija na svetu, Real Madrida i Barselona, bile su tokom vladavine španskog diktatora Franciska Franka, od 1939. do 1975. godine. Njegova ideologija počivala je na centralizmu, nacionalizmu i radikalnom pristupu tradicionalizmu.

- Real Madrid? Pa oni su Frankov klub, poznato je da uglavnom dobiju ono što žele - rekao je svojevremeno trofejni menadžer Mančester junajteda, Aleks Ferguson.

KAKO JE REAL POSTAO FRANKOV KLUB?

"El Generalizmo" je predvodio nacionalističku, neofašističku stranu u Španskom civilinom ratu, zbacivši sa vlasti demokratski izabranu levičarsku, republikansku vladu. Na kraju je Franko sebe proglasio vladarom Španije, a narodu je poručio: "Naš režim je zasnovan na bajonetima i krvi, ne na licemernim izborima". Centar njegove vlasti bio je daleko od njegove rodne Galicije - Madrid.

Frankov cilj je bio da iskoreni regionalne podele u zemlji, proglašavajući svaku moguću razliku u odnosu na Kastilju pogrešnom, pa su na udaru bile Katalonija i Baskija, gde je stanovništvo nekako pokušavalo da očuva svoj identitet pod pritiskom diktatora. Barselona i Atletik Bilbao su samim tim preuzeli boje Katalonije i Baskije.

U Madridu je osnovan fudbalski klub još 1902. godine, a ime je dobio kada je tadašnji kralj Alfonso XVIII 1920. godine dao odobrenje za korišćenje imena "Real" (kraljevski). Dakle, savršen materijal za Frankovo dokazivanje moći. I on je, kao i svi diktatori, koristio razne sfere društvenog života u cilju da učvrsti svoju vlast, pa tako i sport.

U Kataloniji je od 1899. stasavao drugi klub, koji je 1916. postao ozbiljan konkurent madridskom u španskom prvenstvu. Real  je bio izrazito dominantan u odnosu na katalonske klubove tokom Frankovog režima - osvojio 16 titula u španskoj Primeri, Barsa sedam.

19. JUN, 1943. GODINE

Polufinale Kupa "Generalisimo" (prethodno ime Kupa Kralja). U prvom meču, Barsa je bez mnogo problema slavila na svom tadašnjem stadionu "Le Kortsu" rezultatom 3:0. Navijači su na tom stadionu imali retku priliku da pričaju na katalonskom jeziku, pa nije ni čudo što su zviždali "belima" iz Madrida, koji su bili ljubimci velikog vođe. Fudbalski savez je tada drastično kaznio katalonski klub.

Do revanša u Madridu je atmosferadovedena do usijanja. Kada su Barselonini igrači stigli u grad, imali su jako loš tretman, a na stadionu ih je čekalo oko 20.000 frenetičnih navijača, koji su napravili, u najbukvalnijem mogućem smislu, neprijateljsku atsmoferu.

Epilog: Real Madrid - Barselona 11:1. Još u prvom poluvremenu bilo je 8:0 za "kraljeviće".

Tada je direktor Državne bezbednosti, najstrašniji čovek u zemlji posle Franka, došao do gostujuće svlačionice, gde je igračima poručio da treba da budu zahvalni što je Katalonija i dalje deo države.

Bilo je jasno šta taj dolazak znači, a igrači su bili toliko prestavljeni za svoj život i porodicu, da su samo nemo gledali kako Puden, Barinaga, Kurta i ostali maskariraju mrežu bespomoćnog golmana Luisa Mira, koji je imao dodatan problem u vidu navijača koji su ga gađali svim i svačim u kaznenom prostoru.

Nakon utakmice, predsednik Barselone, iako ga je Franko postavio, podneo je ostavku, a novinarima je bila zabranjeno da napišu jednu reč o atmosferi sa ovog meča.

Sportska pravda je donekle zadovoljena u u finalu, jer Real ipak nije podigao pehar - već Bilbao na krilima Telma Zare, čiji je rekord nedavno oborio Lionel Mesi.

Ovi događaji utkani su u jedno od najvećih rivalstava na svetu, i zato El klasiko nikad neće biti samo derbi u Španiji.

(B.M.)