Da li je braku u Srbiji odzvonilo?

Tokom poslednjih 20 godina država je stvorila takve uslove da podriva brak i porodičnu zajednicu kao takvu. Za samo šest decenija broj sklopljenih brakova se prepolovio, procenat razvedenih parova porastao, a broj novorođene dece je sve manji. Ovo su samo neki od podataka Zavoda za statistiku Srbije, koji nisu ni malo ohrabrujući.

Da je brak u Srbiji institucija koja odumire najubedljivije ilustruje da je davne 1950. u Srbiji zabeleženo 76.749 zaključenih brakova, a prema podacima za prošlu godinu, sudbonosno da izgovorilo je znatno manje parova, tačnije 35.815 građana. Uočava se i trend sve veće starosti mladenaca na venčanju, pa tako muškarci ulaze u zajednicu u proseku sa 30 godina, a žene sa  27.  S druge strane, broj razvoda u Srbiji je procentualno gledano sve veći. Pre šest decenija na svakih osam sklopljenih brakova dolazilo je do jednog razvoda, dok je danas taj odnos nepovoljniji, budući da je samo lane na svakih 5,4 venčanja zabeležena jedna rastava.

Psiholog Gordana Ačić smatra da je bračna kriza uslovljena ne samo društvenim i socijalnim prilikama već i time što mladi bračni parovi najčešće nisu u stanju da prebrode prve probleme na koje naiđu.

- Stvar je u tome što su probleme sa kojima se bračni parovi susreću ili rešavali drugi ili su oni navikli da idu linijom manjeg otpora, jer je udvoje sve teže. Takođe, mladi ljudi danas nisu spremni na odricanja i na kompromise, a to je pored ljubavi osnova braka - tvrdi Ačićeva.

Prema njenim rečima, bračna kriza nastaje u prvih nekoliko godina braka i neposredno nakon rođenja dece. Veliki uticaj u nesaglasicama imaju i nerazumevanje oko prioriteta, različiti pogledi na određene stvari, različite stečene navike i modeli ponašanja u primarnim porodicama... Neretko je i mešanje roditelja i ljudi iz okoline u rešavanje njihovih problema.

- Problem je u tome što ljudi često brkaju ljubav i zaljubljenost i što ulaze u brak, a da pri tom među sobom imaju mnogo više razlika nego sličnosti. Na umu bi trebalo imati i to da je posebna odlika našeg vremena lako zaljubljivanje i nemogućnost vezivanja i posvećivanja koji podrazumevaju kompromise odricanja - objašnjava psiholog.

Naša sagovornica ističe da brak kao zajednica ima višestruku ulogu i da ga je društvo osmislilo da se održi i unapredi materijalni status i potomstvo.

- Usled teške i komplikovane materijalne situacije, danas je  ljudima mnogo lakše da opstanu sami. Sem toga, sam brak zahteva kompromise, a mladi ljudi nisu tome naučeni u svojoj porodici - kaže ona.

Država je tokom poslednjih 20 godina izgradila uslove koji podrivaju porodicu, tako da smo došli do toga da je pojedincu lakše da opstane sam nego u braku. Ako danas analiziramo stabilnost brakova kroz opsege njihovog trajanja, uočavamo da se najčešće razvode brakovi koji su trajali jednu do četiri godine.

Brakovi su se poslednjih godina u većem broju zaključivali na severu Srbije, nego na jugu zemlje. Kada je u pitanju školska sprema i nivo obrazovanja mlade i mladoženje, od 35.815 zaključenih brakova u 2010. godini, istu školsku spremu ima 23.836 venčanih, odnosno oko 66 odsto njih, a 5.610 mladoženja je školovanije od svoje neveste, dok je nižu školsku spremu od mlade imalo njih 6.369. Supružnici su u 92 odsto slučajeva bili iste nacionalnosti: 32.750 bilo je iste nacionalnosti, a različite 3.065.

Stručnjaci iz Republičkog zavoda za statistiku navode da bi trebalo imati u vidu da je u našoj zemlji došlo i do velikih promena u broju i strukturi stanovništva, migracionim kretanjima i prirodnom priraštaju. Kada se posmatra broj zaključenih i razvedenih brakova u 2011, u odnosu na period pre 20 godina kada su se dešavale velike društvene i političke promene, uočen je blagi pad. Smatra se da je tome doprinelo smanjenje brojnosti generacija, naročito u godištima u kojima se brak najčešće sklapa (15 - 35 godina), kao i socijalno ekonomske prilike i ezistencijalna ugroženost većeg dela stanovništva.

Osim klasičnih demografskih i socioloških tumačenja, korene ovom smanjenju broja prekinutih brakova treba tražiti i u izuzetno pogoršanom materijalnom položaju celokupne populacije, a pogotovo mladih, navodi se u podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Biljana Tasić