LAZAR RISTOVSKI: Hrabrost je odlika džentlmena!

Jedan od najboljih umetnika današnjice, Lazar Ristovski, jeste čovek kojem se veruje, čija se reč poštuje, ali i čiji rad prate podjednako i mlađe i iskusnije generacije.

Preporučujemo

Za portal "Kodeks13", glumac je pričao o kulturi, manirima, ali i džentlmenima današnjice.

- Taj gospodstveni odnos prema svetu, prema sebi i prema ženama, nešto je s čim se čovek rađa. To je gen za uljudnost, vaspitanje, hrabrost. Hrabrost je takođe odlika džentlmena. To je talenat. Mogu se naučiti spoljnje manifestacije toga, ali sa suštinom se rađa. Ako toga ima u meni, onda je to preneto i na moje sinove. Voleo bih da je tako, jer biti džentlmen, po meni, znači biti vitez. Maniri nisu samo deo vaspitanja. Oni su način života. Oni su sigurno nadgradnja muškarca. Sve su ređi muškarci s dobrim manirima i zato su oni sve više na ceni. Žene će kukati za vremenom kada su muškarci s manirima bili u modi.

Otkrio je i kako se oseća kao reditelj, koji prednjači u borbi za kulturu:

Foto: Telegraf

- Obaveza postoji u svakom poslu koji postaje javno dobro i, samim tim, svako ima pravo da ga oceni i kritikuje. Uticaj umetnosti na uživaoce je verovatno mnogostruk, ali se ipak svodi na lični doživljaj umetničkog dela. Važno je da, ono što umetnik radi, izaziva emocije, makar i negativne. Zadatak umetnosti je da uzbudi. Ako rezultat našeg posla može nekome da promeni život nabolje, to je onda veliko zadovoljstvo i za umetnika i za onoga na koga umetničko delo ostavlja taj snažan utisak - dodaje Lazar.

- Na žalost, kultura je u Srbiji pala na niske grane. Nije u pitanju samo nedostatak novca, ali jeste i to. Sistemski nisu rešeni načini finansiranja kulture uopšte, kao i pojedinačnih projekata. U vremenu vladavine komunizma na ovim prostorima, veoma se vodilo računa o kulturnom i socijalnom životu. Na obrazovanje, kao jedan od možda najbitnijih segmenata kulture, trošeno je mnogo para. Obrazovan čovek teško da može biti nekulturan, bez obzira na to da li govorimo o kulturi u užem ili u širem smislu. Nekada su domovi kulture bili rasadnici kulture i talenata. Oni su danas pretvoreni u tržne centre i kafiće. Svet je poludeo u trci za novcem, zaboravljajući da je najveće bogatstvo i kapital čoveka njegovo znanje. To je jedini kapital koji ne devalvira. Zato bi danas trebalo podsticati uspešne više nego ikad, ne bi li se sačuvao taj pelcer pismenosti u, na žalost, nepismenoj Srbiji.

(Telegraf.rs)