Šta zaista određuje vrednost novca - i zašto se zlatom merila vrednost?

Željko Milićević je stručnjak za kripto valute i u svojim tekstovima će anm pružiti širu sliku i bolji uvid u svet digitalnog, ali i konvencionalnog novca.

U svom prvom tekstu, Željko otkriva kolika je zaista realna vrednost novca.

Preporučujemo

Zlatna podloga je prilično "gušila" i sprečavala vlade zemalja i privatne banke da stvaraju inflaciju i da puštaju u opticaj količine papirnog novca koje nemaju podlogu u plemenitim metalima kao što su srebro i zlato.

Evo nekih činjenica koje su nastupile kao proizvod ukidanja ionako restriktivne zlatne podloge koju je dolar imao do 1971. 

Ričard Nikson je 15. avgusta 1971. godine ukinuo zlatnu podlogu i na taj način potpuno obezvredio novac! Verovatno da velika većina nije tada ni naslutila u kom smeru će se kretati ekonomija i kakve konsekvence će to imati na budućnost. Jednoj manjoj nekolicini je uvek i isključivo, bitan profit.

Francuska je neposredno pre ove odluke Niksona značajno smanjila rezerve dolara kupujući za njih zlato od vlade SAD i to se pokazalo kao jako pametan potez.

Manja grupa ekonomskih teoretičara zagovara tvrdnju da se zlatni standard morao ukinuti jer je za vreme njegovog trajanja pokazao dosta manjkavosti i nedostatka.

Evo nekih činjenica koje su nastupile kao proizvod ukidanja zlatne podloge:

Vršena su istraživanja na uzorku od 15 zemalja u period 1950 - 1994, prosečna godišnja inflacija u vreme važenja zlatne podloge bila je do 1,7%, a nakon njegovog ukidanja inflacija je bila prosečno 11,4%.

Činjenica je da je zlatna podloga limitirala samovolju države uvodeći joj ograničenje na nekontrolisano štampanje novca, a samim tim smanjuje samovolju i moć centralnih banaka da manipulišu količinom i vrednošću emitovanog novca.

Današnji sistem emitovanja novca bez realnog pokrića, daje mogućnost vladama da tako finansiraju spoljnotrgovinske i budžetske deficite skoro pa u nedogled...

Još jedna u nizu činjenica ide u prilog gore navedenom. Kada je predsednik Nikson ukinuo zlatnu podlogu, 1971 inflacija u SAD je bila 3.3%, već 1975 porasla je na ogromnih 13,3% godišnje, i taj trend se nastavlja...

Statistika je poražavajuća, od 1971 do 2010. Američki dolar je izgubio 82% od svoje vrednosti usled inflacije odnosno konstantnog doštampavanja od strane Federalnih Američkih Rezervi (FED-a)

Foto: Telegraf

Evo kako je to bilo u ne tako davnoj nam istoriji, kraljevini Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata - 1915 godine kada je Srbija bila potpuno okupirana, a ekonomija na kolenima i devastirana, uprkos tome, vrednost dinara je ostala nepromenjena - 1 dinar je vredeo 0,88 franaka.

Naravno, vrednost dinara je ostala takva jer je Srbija imala dovoljne rezerve zlata i srebra, u savezničkim trezorima, da pokrije svaki dinar koji je bio u opticaju. I to je rezultiralo stabilnošću dinara.

Foto: Telegraf

Takođe, rizici izbijanja sve češćih ekonomskih kriza, kako globalnih tako i nacionalnih, bili bi u znatnoj meri smanjeni da je zlatna podloga ostala na snazi, bar u nekom obliku.

Kako nastaje novac:

Sve su brojnije inicijative da se vrati zlatni standard. Međutim to zahteva ozbiljne reforme, povlačenje velikog dela novca iz opticaja što bi izazvalo značajna pomeranja u privredi, recesiju itd... Ponovila bi se situacija SAD iz 1930 tzv. Great Depression!

Na koji naćin se ovoj samovolji centralnih i nacionalnih banaka može stati na put?!

Zašto u sve većem broju ekonomskih krugova, kriptovalute nazivaju novim digitalnim zlatom? Pozabavićemo se tom temom u nastavku...

(Telegraf.rs)