Odakle potiče vrednost bitcoina i šta je tačno određuje?

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, u kolumni ove nedelje nam objašnjava kako će bitkoin uticati na dalji razvoj bankarskog sistema.

Ekonomija nas uči da su vrednosti subjektivne. Različite stvari imaju ekonomsku vrednost zato što ih ljudi žele iz nekog razloga. Valute ili neka druga sredstva za razmenu vrše nekoliko različitih i ključnih funkcija u ekonomiji. Prema opštem viđenju valute olakšavaju trgovinu. Novčane valute se u procesu trgovanja mogu razmeniti za skoro svaku robu ili uslugu.

Preporučujemo

Rusi tvrde da su Bitcoin stvorile američke obaveštajne službe: Ovo su njihovi dokazi za to

Valuta takođe služi za univerzalno merenje u računovodstvene svrhe. Na primer, bez valute, teško bi bilo uporediti kompanije koje prodaju različitu robu ili usluge. Takođe, valuta se koristi kao sredstvo za čuvanje vrednosti što olakšava štednju, investiranje kao i funkcionisanje samog bankarstva.

Neke valute, na primer zlato, imaju vrednost jer su korisne kao roba. Vladine ili „fiat“ valute, kao što je američki dolar, imaju vrednost jer im vlada domicilne država odobrava status zakonskog sredstva plaćanja i prihvata ih kao vrednost. „Fiat“ valute imaju vrednost samo zato što vlade država koje su ih ustanovile tvrde da imaju vrednost. Neprekidno su pod strogom kontrolom regulatornih organa kako bi se izbegle zloupotrebe valute kao što su pranje novca, finansiranje terorističkih aktivnosti i druge. Na politiku emitovanja novog novca ove vrste utiče samo volja izdavača opisane valute.

Zašto ljudi prihvataju bitcoin kao vrednost?

U principu, bitcoin ima svoju vrednost upravo kao i sve drugo: zato što ga ljudi žele. Kao i svaka druga valuta, bitccoin prati osnovna pravila ponude i potražnje. Valute su oduvek bile korisni alati za lakšu trgovinu, omogućavajući vlasnicima da pretvaraju robu u valutu putem prodaje, a zatim koriste dobijenu valutu iz te prodaje kako bi kupili ono što žele ili im je potrebno.

Bitcoin nema vrednost kao fizička roba kao što je zlato i nije široko prihvaćen kao zakonsko sredstvo plaćanja kao što je američki dolar. Bitcoin ima vrednost iz razloga jer je prosto popularan i ljudi prihvataju da trguju bitcoinom zato što i drugi ljudi takođe prihvataju i trguju bitcoinom. Takođe, ljudi imaju očekivanja da će bitcoin rasti i to je jedan od razloga zašto ulažu u njega. Koliko su očekivanja o rastu realna pokazaće vreme. U svakom slučaju neće postojati neograničeni rast, već će se vrednost bitcoina ustabilizovati na nivou ravnoteže ponude i potražnje. Za sada je na sceni trgovina očekivanjima da će bitcoin nastaviti da raste.

Podsetimo se da je do pre nekoliko decenija svaka konvertibilna valuta imala pokriće u zlatu, odnosno bilo je garantovano da se za određen količinu na primer američkog dolara može dobiti definisana količina zlata. Administracija američkog predsednika Ričarda Niksona je 1971. godine ukinula ovu konvertibilnost, tako da sada više nema garancija da se za određenu količinu dolara može dobiti zlato. Sličan put su pratile i druge konvertibilne valute.

Ukratko, odgovor na pitanje šta čini bitcoin vrednim je da se radi o istim elementima koji čine svaku drugu valutu vrednom i neki drugi elementi koji čine bitcoin drugačijom od drugih valuta. Razlika je pre svega u dostupnosti, brzini transakcija i minimalnim troškovima transakcija.

(Telegraf.rs)