"Kjuriositi" poslao sa Marsa svoje prve fotografije u boji
Svemirsko vozilo "Kjuriositi" američke svemirske agencije NASA večeras je sa Marsa poslalo prvu panoramsku fotografiju u boji kratera Gejl u koji se ta sonda spustila.
Od sletanja na Mars u nedelju uveče sonda je na Zemlju poslala samo nekoliko fotografija, ali do sada crno-belih i slabije rezolucije, kao i jedan video-snimak slabijeg kvaliteta koji prikazuje poslednjih nekoliko minuta operacije spuštanja svemirskog robota.
Robot je tek nedavno podigao svoj centralni stub na kome se nalazi kvalitetnija 34-mm kamera koja će naučnicima NASA omogućiti bolji pogled na okolinu.
"Kjuriositi" se nalazi na dvogodišnjoj misiji na Marsu tokom koje treba da slika okolinu i prikuplja i analizira uzorke tla kako bi se ustanovilo da li su u krateru Gejl nekada postojali uslovi za razvoj mikroskopskih organizama.
(Telegraf.rs / Tanjug / foto: Nasa)
Povezane vesti
Primećena ogromna anomalija na Zemlji: Naučnici su veoma zabrinuti, otkrili su na koji način nam ona preti
Astronauti se suočavaju sa vizuelnim izazovima na južnom polu Meseca
Sonda Parker danas „dodiruje Sunce“, a da li je preživela saznaćemo tek u petak
<% post.title %>
Koja zemlja će prva ponovo uvesti komercijalne avione brže od zvuka: Kina ili SAD?
Video: Pripejd registracija u Yettelu i preko Portala eUprave
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
APOKALIPSA U LOS ANĐELESU Nacionalna garda na ulicama, UVEDEN POLICIJSKI ČAS: Malibu u pepelu i ruševinama, poznate ličnosti očajne (FOTO, VIDEO)
Kineskinja se udala za Srbina, slavi i Božić, ali jedan naš običaj joj je NEPRIHVATLJIV: "Meni bi to napravilo haos" (FOTO)
OGLASIO SE BATUT! Zaraza zvanično potvrđena u više od pola Srbije, PIK VIRUSA TEK SLEDI
mars
Interesantno je da je poslednja ljudska misija na mesec sletela davne sedamdeset druge godine. Teorije zavere kažu da su ameri šeset devete snimili sletanje na mesec u pustinji u Koloradu. Neka naučna otkrića, ali pre svega teorije Stivena Hokinga su toliko izvan mašte prosečnog čoveka, da to ostavlja dovoljno mesta za maštu, ali i za novinarski istraživački rad. zar ne?
Podelite komentar