Mobilni telefon mi je upao u WC šolju i to mi je potpuno PROMENILO ŽIVOT!
Veliki broj ljudi mobilne telefone ne ispušta iz ruku, a većina njih to radi čak i kada su u društvu, pa tako više nije neuobičajeno videti grupu ljudi kako zajedno sedi u kafiću i niko ni sa kim ne govori, već se svi kuckaju i "bleje" na društvenim mrežama. Međutim, jednoj australijskoj novinarki je telefon slučajno upao u WC šolju, a upravo to joj je promenilo život.
NAŠAO JE AJFON NEPOZNATE DEVOJKE: A onda je odlučio da uradi nešto POTPUNO LUDO!
U nastavku pročitajte priču u celosti.
"Nikako nije bio dobar dan. Moj mali sin bio je džangrizav celo popodne zbog bola koji ga je mučio jer su mu rasli zubi, a onda je nevolja prešla na moj telefon. Moj neprocenjivi telefon, prepun važnih kontakata i fotografija moje bebe, potonuo je u toalet. Gledala sam u WC šolju u strahu, a potom zatvorila oči i posegnula za telefonom.
Dok je moj mališan pojačavao zvuk na svom "urlo-metru", trčala sam prema kuhinji i izbezumljena tražila tanjir i malo pirinča. Osam konzervi paradajza, jedanaest teglica lovorovog sirupa, četiri otvorene kesice šećera za glazure, ali ne i pirinča. Nije bilo pirinča da mi pomogne u pružanju zahvata prve pomoći na mom mokrom telefonu, bio je osuđen na propast.
Ne bih preterivala kada bi rekla da sam bila izbezumljena. Ne, nije se radilo o Nokiji iz 1990. godine, bio je to najnoviji smartfon iz 2015. godine koji je sadržavao blago skupljano celog mog digitalnog života. Da se dramatično izrazim, ceo moj život potonuo je u WC šolju.
Suprug i ja smo novinari i oboje gajimo neverovatnu vezu prema našim telefonima. U kući čak ni nemamo fiksni telefon, već samo mobilne. Tako sam se u trenutku našla na nepoznatom mestu - mestu bez mobilnih telefona. Šta ako neko pokušava da me nazove, da mi pošalje mejl ili sms? Misliće da sam nepristojna i neprofesionalna jer se ne javljam. Hvatala me je panika. Ko može bez telefona više od sat-dva ovih dana? Očigledno samo roditelji na porodiljskom kojima ispadne u toalet. Na kraju sam bez telefona bila nešto više od nedelju dana.
Tih dana sam u nekim slučajevima pravila dramu i haos, ali najzanimljivije od svega je što sam u većini tog mog "detoksikacionog perioda" zapravo uživala. Život je postao lakši, jednostavniji, nekako više slobodan.
Digitalna detoksikacija postao je vrlo unosan posao ovih dana, ukoliko u Google pretragu upišete ovaj pojam videćete o čemu govorim. Postoji veliki broj kompanija koje nude pomoć kako bi se ljudi bar na trenutak odvojili od svojih mobilnih telefona.
Otvorila sam jednu takvu stranicu i pročitala njihov upitnik. Posežete li za telefonom u svakom trenutku svog slobodnog vremena? Da, kriva sam. Prekinete li razgovor ili naprosto izgubite vreme na nebitan internet sadržaj? Vrlo moguće. Spavate li, jedete i koristite toalet uz svoj telefon? Da, da i očigledno da.
Za savet sam se obratila dobroj prijateljici koja veruje u te detoksikacione gluposti. Sledeće nedelje počinje sa čišćenjem organizma. Nema šećera, alkohola, bla, bla, bla, ali to čišćenje će kombinovati sa "čišćenjem od tehnologija". Nema Instagrama, Tindera, nema serija pre spavanja. Probala sam i ja.
Umesto da proveravam Facebook profil svake tri sekunde dok dojim dete u tri sata ujutro, sada mirno sedim u mraku. Divim se njegovim mekanim i debelim obraščićima i malenim ručicama koje se odmaraju na mojim prsima ili igraju mojom kosom, a za ponovno uronjavanje u san potrebno mi je svega nekoliko munuta.
Bez mogućnosti guglanja odgovora na svako pitanje koje mi padne na pamet, moji su se instinkti pojačali. Pokušavam odgonetnuti odgovor, baš kao pre 2007. godine. U razgovoru s ljudima imam više tema, tema koje me zaista interesuju. Pre bih proveravala društvene mreže iz nepoznatog razloga i čitala šta ima novo dok čekam da dobijem kafu. Sada gledam u svet, tražim prilike za razgovor, gledam "paradu koja prolazi", kako bi moja majka rekla za svet.
Bez pojma o vremenu i bez mobilnog telefona vreme prestaje da bude opterećenje, baš kao na godišnjem odmoru, samo sa manje palmi. Više ne gledam ni na sat, već živim u trenutku. Manje sam opterećena, čitam knjige i kada gledam televiziju to radim bez dodatnih distrakcija poput proveravanja novosti na društvenim mrežama, čitanja mejlova, guglovanja recepata za dečju hranu ili pregledavanja vremenske prognoze za sledeći dan.
Na kraju, ova dimenzija mene bez telefona, koliko god super izgledala, nije održiva. Naročito za mene čiji je posao komunikacija. Međutim, od sada ću se truditi da što češće spustim telefon i živim život. Naravno, izbegavaću odlazak u toalet sa telefonom.
Moja nesreća s mobilnim telefonom naučila me jako važnu životnu lekciju i nisam morala platiti nikakav kurs, niti terapiju kako bih to shvatila. Tako i vi, možete birati između odlaska na skupocene časove odvikavanja uz pomoć joge, oslikavanja lica i slikanja po platnu ili jednostavno vaš mobilni telefon baciti u WC šolju."
Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!
(Telegraf.rs / Izvor: 6yka.com)
Video: Zavirili smo u srce Zero Tenacity tima: Gejming na sasvim novom nivou
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Grofica
Kako smo ziveli bez mobilnh? Ja ga i dalje nemam,ne zat sto mi je nedostupan,vec sam radije za varjantu da se sa prijateljima sastanem i ,,uzivo,,porazgovaram.
Podelite komentar
Srbenda
Kakva filozofija, trebala je samo da izvadi telefon !?
Podelite komentar
neki lik
Telefon mi se pokvario i bez njega sam vec 15 dana koje sam, na moje iznenadjenje, proziveo prilicno lepo i opusteno. Vise sam se druzio da prijateljima, izlazio, glava me redje zaboli, spavanje mi se popravilo... Sve u svemu, sebi sam dokazao da je moguce ziveti bez telefona, i te kako. Sutra dobijam tel napokon, nadam se da se necu oprostiti od ovakvog zivota, barem ne u potpunosti.
Podelite komentar